Тезаурус и речник српског језика

пу̑н

прид.
  1. 1.
    Значење
    ~ нечим до краја; испуњен до врха или до крајњих граница
    Синоними
    испуњен , попуњен
  2. 2.
    Значење
    који обилује нечим
    Синоними
    још нису уписани
  3. 3.
    Значење
    који се испољава у целини
    види: потпун
  4. 4.
    Значење
    највећи могући по обиму, снази или вредности