пу̑н
прид.
-
1.
Значење~ нечим до краја; испуњен до врха или до крајњих границаСинонимииспуњен , попуњен
-
2.
Значењекоји обилује нечимСинонимијош нису уписани
-
3.
Значењекоји се испољава у целинивиди: потпун
-
4.
Значењенајвећи могући по обиму, снази или вредностиСинонимимаксималан , највиши