Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
ре̏ме̄н
м
,
нем.
Значење
дугачка уска трака од коже, тканине или другог материјала која служи за везивање, ношење, пренос снаге и сл.
види:
каиш
Оближње одреднице
релакса́ција
рела̀тиван
рела̀тивно
релати́вно̄ст
рѐлација
релева̀нта̄н
рѐлӣгија
ре̏лигио̄зан
релѝквија
рѐљеф
рѐметити
реми́за
рѐмонт
ремонти́рати
ре̏н
рѐндген
ренѐгатски
ренѐса̄нса
ренови́рање
ренови́рати