Тезаурус и речник српског језика
čcć
Откажи
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
истабати
сврш.
,
прел.
Значење
задати некоме много удараца, озледити га ударањем
види:
истући
Оближње одреднице
испроба́вање
испро̀сити
испсо̀вати
испумпа́вати
ѝспупчен
испупче́ње
ѝспупчина
ѝспупчити се
испу̀стити
испу́штати
иста́кати
ѝстакнӯт
ѝстакнӯто̄ст
и̏станча̄н
ѝстаћи
ѝстегљив
ѝсте̄ћи
и̏стӣ
и̏стина
и̏стина