Тезаурус и речник српског језика

по̏ко̄ран [по̀ко̄ран]

прид.
  1. 1.
    Значење
    који без противљења извршава туђу вољу или наредбе
    види: благ
  2. 2.
    Значење
    који се односи према власти или надређенима с безусловном послушношћу
    види: поданички
  3. 3.
    Значење
    који је стављен под туђу власт или управу
    види: покорен 1