прогово̀рити
сврш.,
непрел.
-
1.
Значењепочети говорити или нешто рећи после ћутањаСинонимиизговорити , изустити , прозборити , зуцнути , казати , обелоданити , јавити се , огласити се , проденути глас изр. , дати гласа од себе изр. , прозвучати књиш. , одагласити се књиш. , одвалити разг. , просиктати фиг. , процвркутати шаљ. , испустити реч изр.
-
2.
Значењепод притиском, на испитивању или из страха открити оно што се крије, признати или одати друге
-
3.
Значењепочети говорити, нарочито о детету које први пут почиње да изговара речиСинонимипустити прве речи , проходати језиком фиг. шаљ. , прогласати се рет. , прословити , писнути , рећи , заустити , пробеседити , заблејати , заблекати , отворити уста , пустити глас , проустити , запевати фиг. , зинути фиг. , зацвркутати фиг. , кукурикнути фиг. , ланути фиг. , бекнути фиг. пог. , гукнути фиг. , загукати фиг. , пропевати разг. , гакнути разг.