Тезаурус и речник српског језика

ту̀жилац

м
  1. 1.
    правн.
    Значење
    службено лице које у име државе покреће и заступа кривично гоњење
    Синоними
    јавни тужилац , државни тужилац , прокурор рет. , заступник оптужбе струч.
  2. 2.
    правн.
    Значење
    онај који покреће парнични поступак подношењем тужбе
    Синоними
    подносилац тужбе , тужбоподносилац струч. , парничар суж.
  3. 3.
    разг.деч.
    види: тужибаба